price iz zivota

Dolinom sunca i sumraka idem ja Da,ponekad,samo ponekad tako vešto se iskradeš iz spoljnog sveta i svratiš mi u misli,snove,svakodnevnicu.Svratiš poput nezvanog gosta a očekuješ da je sve na starom mestu..Poželiš da knjiga idalje stoji na onom prašnjavom stolu gde si je ostavio,da lampa još uvek sija čekajući te uzalud,kafa da bude mlaka i bez šećera,a ja bi trebalo da budem nasmejana da bi scenografija bila potpuna.Jednu istinu nisi spoznao,loša sam ja glumica i ne uklapam se u tvoj hladni scenarijo.Ali kada se zainatim mogu da budem gora od loše glumice pa mogu da zaljutim tvoj život,da ga iznenada zakomplikujem ili da ga jednostavno ostavim ovako bljutavog.Praznog.Ne,ne primam te natrag u svoje bele zore i nevina devojačka jutra.Posle tebe koji si u moj život ušao poput tornada i razneo moje biće na sijaset delova trebaće mi vremena da sklopim mozaik od raznesenih ćelija..Znaš,tražim povod za smeh i nasmejana jutra.Ponekad poželim da imam moć i vratim vreme,da vratim kazaljke i kažem im da ne žure,da se ne tope poput Dalijevih časovnika.Poželim da zajedničkim slikama ulijem živost,boju,smeh a ne vlažnost od suza..poželim da glavnim junacima ulijem dobrotu i docrtam humanost kao glavne osobine.Poželim da snovi sruše teške cigle ovog kineskog zida koji nas deli u poimanju ljubavi i bliskosti...poželim da te zagrlim jako i poljubim nežno tvoja oka dva..Da li dolinom sunca ili sumraka idem ja?