price iz zivota

Tebe sam dobila kao surov dar.Dar sa kojim ću kasnije ojačati jedra.. Tvoje lice sam zamišljala u snovima; bademaste oči,crna mekana kosa poput kašmira naslanjala se na izvajani vrat,zategnuti mišići i taj stas poput manekena sa Bossove reklame.Bio si sve ono što sam ikada želela,zvuči kao naslov knjige –“Pazi šta želis možda ti se ostvari”...Ostvarilo se.Mojoj sreći nije bilo kraja,mlada neiskusna,prva ljubav na pomolu..Bila sam zanesena,često pomišljala da sam čak i privilegovana jer te imam u svom životu.Lebdela sam. Ko bi rekao,ostvarila se prisutnost kratkotrajne lepote.Ostvario se dugotrajni bol.Tvoji dodiri meki poput svile,poljupci obojeni aromom zrelih malina,hvatala sam ih u letu,a vazduh tek usput,ne bi li slucajno izostavila sekund tvoje pažnje.Voleo si me,tada sam mislila,dovoljno po tebi ,po meni na kašičicu.Prve godine naše ljubavi bile su čarobne,ispunjene sitnim pažnjama.Pokloni,izlasci,večere u dvoje ,noci pregršt zadovoljstva.Bilo je lepo voleti te,šetati,grudvati se,smejati,dosadjivati se..Ipak to je bila površina,olako poznavanje jednog tebe,a sta se krije u dnu okeana ostaje da situacija pokaže.Usledio je nas raskid,sitna prebacivanja,svadje ,nerazumevanja i moja zdravstvena intervencija.Tvoj odlazak od mene i moje upoznavanje pravog tebe.Prvi put.Vidim lica koja do sad nisam videla,smenjuju se kao činovi jedne predstave,prvi put ih upoznajem,jedno po jedno,smenjuju se a ja zaledjena ostajem u svom bunilu.Misleći da sam te poznavala.Nisam.Tvoj pogled u bolnici me je boleo,smrvio na sitne stakliće kaleidoskopa.Gulio kožu sa nežnih dlanova ostavljajući za sobom hrapav trag.Moj odraz u ogledalu,to nisam bila ja.Neznam da li sam sa tobom bila prava ja.Da li sam se izmenila za tebe?Pitam se šta sam iznajmila dušu ili srce?Ko ti se više radovao?Da li ću moći da izmerim?Da li je radost merljiva? Sebe sam stavila na drugo mesto i zamenila svoj svet želja i ambicija tobom,mojim lažnim alter egom.Ne volim tu reč- nikada ali nikada ne bi mogao biti taj drugi,ta druga ja.Jer,nisi me poznavao.Nisi se ni trudio da me upoznaš. Ipak kada se računi svedu,ti nisi čovek,već veliko iskustvo.Ti -moj najvažniji gost imao je na tacni poverenje i dobro raspoloženje,zatim sledio je bonus nežnosti i topline ,a za dezert redjali su se red latica,red osmeha,red poljubaca,red ruža.. A ruže bez trnja ne postoje.Po potrebi trnje tvoje ljubavi sam gurala pod tepih.Kada si me boleo.Boleo si me često i jako,poput leka tri puta na dan.Vreme leči bolne rane, ali ne minuti,meseci.Godine su bile te..Kažu da važne odluke trebamo obećati drugima da u slučaju naše slabosti oni budu ti koji će nas podsetiti na data obećanja,sebi. Obećala sam,sebi ,da ću te preboleti.i da ima milion takvih kao što si ti.. Trajalo je dugo,jer tuga se tugom leči.I posle raskida bio si prisutan u mom životu još dugo,i učestalo toliko da sam sama konstruisala naše dijaloge u glavi. Sama sam te prebolela, bez obzira na sugestije prijatelja,knjiga- tebe sam birala ja.Danas biram da te ne mrzim,da ti oprostim i da ti se nasmejem kad te sretnem.Srećem te često.Ne krivim te sto nisi bio uz mene kada mi je bilo najteže,što si gusio moje aspiracije i sto si moje planove rezao tupim nožem.Ne,ne ljutim se što me nikada nisi pitao kako sam,što mi nisi bio prijatelj kada si video da kopnim. Ne zelim da te krivim, to je slaba uteha. Nije ljubav ono čemu si me ti učio. Ali ipak,ne osudjujem i ne krivim te.Ti si samo gorka posledica a uzrok je bio lep..