price iz zivota

Uverena sam da sve priče o ljubavi liče jedna na drugu,jer ljubav je life motiv svih nas.Ljubav je srž i suština svih priča,ona potka o koju se saplićemo ili ludi kamen na koji svesno stajemo.Ipak,ono što ih deli,tj razdvaja je aroma,miris,ono sto daje posebnost..Naša ljubav mirisala je na cimet i koka kolu.Iznenadna,platonska,krhka, rodila se jednog pretoplog julskog dana na rubu šestougaonog bazena i suncobrana od trske,izmedju peska i palmi,u jednoj pustinjskoj zemlji.Daću joj ime Lotos..Uzavrelo tlo gde krv ne teče već struji a zenice se šire od same pomisli na čulno zadovoljstvo,avanturu,emocije i ljubav.U vazduhu miriše kašmir pomešan sa našom čežnjom,razbuktanom željom i eto nas zagrljaju.Oči su zaiskrile,usne su se smešile a ruke se već u mislima grlile,reči su nestajale.Vazduh je sa toplog postao prijatniji,duvao je u ledja,vise nije postojala vrućina,vetar,plaža,sunce,ceo svet je iscurio poput peščanog sata.Rodilo se nešto.Neobjašnjivo.Setno,milo i bolno,vremenom ograničeno,satima uokvireno.Dva bića delio je jezik,i jedna država,zatim humor,reci,note,suze,smeh i čitava kultura..A spajalo nešto neuhvatljivo poput pene,mehurića.Šta smo bili tada?Trenutak samo.Bilo je slatko,priredjivao si mi večere u kući od trske,naše malo sklonište obasuo si lotosovim cvetom i začinio vanilom,sve je mirisalo na bajku.A ja..svako veče druga toaleta,sredjivala sam se za tebe,mirisala,sminkala,gledala se u ogledalu,i zelela da tvoje poljupce koza pamti jos dugo,dugo..igrala sam se sa kosom,koketirala, jer su nam samo neverbalni signali bili saveznici.Nismo razmenjivali reči,jezik je stajao kao rampa na putu naše sreće i ljubavi.Slikali smo se,ispijali piva iz flaše po mesečini,valjali se u pesku,ljubili ruke jedno drugom,smejali se starcima na plaži, tetovirali se kanom u retkim trenutcima dokolice.Ljubio si mi kožu,kao da su tvoje usne zelele da iscrtaju put do srca,a izbrišu granicu koja nas geografski deli.. topao i snen pogled me je uspavljivao,a nisam želela da spavam.Znala sam da se ovakav san samo jednom proživljava. Možda to nije bila ljubav ,možda nije za uvek,mozda nisu papirna obecanja bila, ali taj oset,tu iskru ludila i tren koji nosim u sebi,niko mi ne može oduzeti.Od tada verujem da svako ima svoj san,njemu namenjen da ga prozivi.A danas srce zaboli ponekad,ali preživeće,bogatstvo iskustva i zivot u trenutku su slike sreće i nikada se ne mogu izbrisati iz mojih očiju.